![MIC_2365]()
Ovim je završena konferencija. Vidimo se 2016!
![_MG_8230]()
18:05
Jasmina Milanović: “Roditelji jesu prva karika, ali ne mogu da budu potpuno da budu odgovorni za ono što je kulturološka norma. Roditelj je model ponašanja za sve. I oni su bolećivi za svoju decu. Vi kažete: “dok si pod mojim krovom, ovo je tako jer sam ja tako rekao.” To je problem. Roditelji su umorni, mi imamo jako puno razumevanja. Zato treba tražiti pomoć.”
![_MG_8202]()
Nataša Vukoje: “Šta mi to da uradimo sada da ne dođe do toga? Ko tu preuzima odgovornost? Roditelji kažu nemaju vremena. Ja detetu pravim naviku da 10 minuta dnevno posveti sebi, da vežba. Roditelji su odgovorni za neke stvari, nemojmo preskakati taj deo.”
![tvit 17]()
17:55
Jelena Šefkušić: “Ne možete odmah od deteta da radi mnogo toga, pogotovo od dece koja su došla iz totalne pasive. Sve naše aktivnosti su danas svedene na minimum. Danas su deca kao lutke za šetanje. Deca su danas uskraćena za kretanje. Najlakše je detetu dati crtani da gleda.”
![_MG_8121]()
![_MG_8131]()
17:40
Živko Stanković: “Nema formule koja važi za svakog. Svaka osoba je sistem. Milena je sticajem okolnosti prekinula i smanjila aktivnosti. Osnovni problem je što imamo nezdrave namirnice. Kupujemo nezdrave namirnice. Deca su danas neaktivna. Nije bitno koliko se unese kalorija, nego koliko se potroši.
![_MG_8092]()
Milena Stanković: “Ja sam pre tri godine otišla na program Čigota i imala sam predrasude kako će mene društvo prihvatiti, kakva su deca tamo, kako ću bez roditelja. Dobijala sam razne komentare kako je tamo hrana grozna, ne može da se jede. Ali, ja sam se oduševila, tamo je tako bila sjajno, upoznala sam divne ljude. Stekla sam prijatelje do kraja života, došli smo sa istim ciljem. Ja bih se uvek vratila. Iskreno nisam tamo imala krize, mi o hrani tamo ni ne razmišljamo. Neke navike su se promenile, to sam prenela i na svoju porodicu.”
![_MG_8094]()
17:30
Vesna Zečević:”Navike su ključna stvar. Odgovornost imamo svi mi koji se na ovaj ili onaj način bavimo decom. Kad idemo u goste ponesemo čokoladu. Ako ga bebisiterka odvede u šetnju kupiće mu slatko ili sok. Rođendan ne može da prođe bez mnogo grickalica. Jako teško se sa tim izlazi na kraj. Problem je i u sistemu. Da političari malo više čuju struku. Biološki najvrednija je hrana koja se kratko tretira. Ne treba da krčka sarma satima, da se kuva supa satima. Hrana koja se dugo tretira nema žive enzime. Od te hrane imamo malo koristi.”
![_MG_8089]()
17:22
Jasmina Milanović: “Bitan je i individualni i grupni rad sa detetom kako bi se utvrdio problem. Mnogo naše dece ima ovaj problem, jer su žrtve verbalnog nasilja u školi. Osećaju se loše, nekompetentno, treneri ih ne biraju u timove, mnogi se samoizoluju, i imaju probleme u ponašanju. Kod grupnog rada bitna je motivacija. Sve više je dece kojima je dosadno. Deca su nervozna. Škola i roditelji imaju prevelike zahteve. Ono što je bitno jeste prihvatiti odgovornost za sopstveno ponašanje, to je jako veliki problem i za roditelje i za decu.”
![_MG_8105]()
Jasna Ivić: “Moje dete je sa 6 godina dobilo astmu, nastupila je gojaznost i sa 8 godina sam primetila da to raste i potražila sam pomoć. Kod endokrinologa sam prvo potražila pomoć. Ja sam bez trunke razmišljanja poslala dete u program Čigota. Veliki problem mu je bila fizička aktivnost, nailazilo je na osudu sredine, nastavnika fizičkog. I morate svom detetu da budete psihička podrška.”
![_MG_8088]()
![_MG_8087]()
17:15
Snežana Lešović: “Dugo postoji problem, zadnjih 50 godina. Troškovi lečenja su veliki i prevencija je veoma bitna. Do 80% gojaznih adolescenata ostane gojazno i kad poraste. Najveći uzročnik gojaznosti su faktori spoljašnje sredine. Imamo potpuno nove obrasce u ishrani, nedovoljno fizičke aktivnosti. Stil života. Umesto da dete pojede onoliko koliko mu treba, porcije su povećane, sve više jedemo obroke koji nisu pripremljeni kod kuće. Kod nas su prihvaćene norme da nam deca budu veća i krupnija od ostale.”
![_MG_8081]()
17:05
Sledi panel “Gojaznost kod dece”
- prim. mr sci. med. dr Snežana Lešović, pedijatar – endokrinolog, Čigota
- Jasmina Milanović, psiholog
- Jasna Ivić, majka gojaznog deteta koje je prošlo program Čigota
- Vesna Zečević, nutricionista Predškolske ustanove „Beograd“
- Nataša Vukoje, trener za lični razvoj i praktičar rekonekcije
- mr Jelena Šefkušić, profesor fizičkog vaspitanja
- Milena i Živko Stanković, učesnici Čigota programa
Moderator: Aida Đedović, urednica Nacionalnog dnevnika, TV Pink
U toku je pauza za kafu
![_MG_8077 - Copy]()
![_MG_8037]()
![_MG_8047]()
![_MG_8050]()
![_MG_8064]()
16:23
Roksanda Babić: “Jako loše utiče na psihu ljudi plasiranje u medijima. Tabloidizacija.”
![_MG_7926]()
![_MG_7777]()
![_MG_7775]()
Maja Volk: “Samo sam protiv da mi neko vakciniše dete. Dajte mi izbor.”
16:11
Ljiljana Kostić: “Većina nas je bila u grupi roditelja koji su verovali sistemu i vakcinisali decu. Iskustvo nas je prebacilo na drugu stranu. Niko trudnice ne obavesti da će im dete čim se rodi biti vakcinisano protiv bolesti koja se prenosi seksualnim putem, hepatitisa B. Doktor je procenio da je zdrava da primi vakcinu, iako je udahnula plodovu vodu na porođaju. Šestog dana života, posle gušenja, stalo joj je srce. Doktor mi je rekao da ne može javno da priča, ali da smatra da moje dete nije trebalo da primi vakcinu.”
![_MG_7782]()
16:05
Gordana Todorov: “Nalaze neću da spominjem. Jer nisu bitni. Za nuspojave vakcine nisam znala, niko me nije upozorio. Pedijatar mi je za drugo dete rekao da neće da vakciniše moje dete jer može da dobije autizam, epilepsija. I onda shvatite da to nije faza, da su oni toga svesni. I onda vidite sve nuspojave koje moje prvo dete ima. Tvrdim kao majka, uz preglede privatnih lekara, i nemamo dijagnozu. Sve se dešavalo posle vakcine, krv u stolici, neutešni plač, dete treska glavom o zid. I dete više nije htelo da spava. Danas ima šest godina i zdrava je. Mnogo nam je pomogla homeopatija.”
![_MG_8013]()
![_MG_7979]()
15:56
Slađana Velkov: “Da li vakcine imaju neka štetna dejstva? Farmakopijski dokument Srbije kaže da se od vakcine može dobiti autizam. Imamo zemlje koje su obeštetile decu koja su imala posledice od vakcine. Ovo je 97 studija koje govore o vakcinama kao izazivačima autizma.”
![_MG_7939]()
15:48
Ljiljana Abramović Savić: “Mi nismo za to da se deca vakcinišu protiv gripa. Dokle god je jak imuni sistem, ne treba davati vakcinu tek tako. Mi smo zato da se daju kvalitetne, proverene i vakcine koje su našoj deci potrebne.”
![_MG_8012]()
![_MG_7984]()
15:43
Aleksandra Kapamadžija: “Niko vam ništa ne garantuje. Ni jedan lekar ne može da garantuje da od njegovog tretmana neće biti ništa. To nije eksperiment, klinička istraživanja se rade. Zdrava deca se vakcinišu da se ne bi razbolela. Da su današnja deca bolesnija je uopštena tvrdnja.”
![_MG_7859]()
15:36
Maja Volk: “Dete koje ne čuju ignoriše govor i ne komunicira sa vama. Ona nije autistična, ali ponašanje je bilo takvo kao posledica gubitka sluha. Znam da je imuni sistem glavni borac protiv svega. Ne smatram da je vakcina nešto što mora da se nametne, nego je stvar izbora.”
![_MG_7899]()
15:35
Maja Volk: “U mojoj porodici sam gledala najzdraviju osobu moju mamu, koja nije bila vakcinisana. Zašto se povećava broj vakcina, jedno je bilo kada je bilo moje prvo dete, a mnogo više kada se treće vakcinisalo.. I vidim da se to stalno povećava, a povećavaju se i bolesti. Deca su danas sve bolesnija. Moje dete je imalo 7 meseci kada je primilo vakcinu i ja sam snimala svoje dete, audio. Kasnije je to potvrđeno, da je ona do sedmog meseca sve perfektno čula. Kada je primila tu vakcinu imala je tempeturu koju nismo mogli da skinemo, trajalo je dugo, i spržen je ušni živac. Moj audio zapis to potvrđuje. Te godine četvoro dece je u Beogradu ogluvelo zbog vakcine.”
Roksanda Babić: “Kada sam videla kako se moja majka borila sa dečijom paralizom, znala sam da ću svoju decu da vakcinišem.”
![_MG_7845]()
15:27
Aleksandra Kapamadžija: “Ja sam potpuno za vakcine. Od 1000 obolele dece od malih boginja, jedno dete umre. Čak svaki peti muškarac može da ostane sterilan ako dobije zauške posle 15. godine. Rubiole mogu da budu fatalne tokom trudnoće za pol.”
![_MG_7834]()
15:13
Ljiljana Abramović Savić: “Ja lično mislim da o ovoj temi nema sukobljavanja. Mislim da su polemike rezultat slabih informacija i prave informacije ne izlaze na površinu. Jača antivakcinalni lobi. Broj komplikacija se sa razvojem vakcina smanjivao. Deca prvu vakcinu primaju protiv tuberkoloze i hepatitisa. Vakcina protiv hepatitisa se ranije primala malo kasnije, od 6 meseci, a sada je to pomereno na dva meseca.”
![tvit 16]()
![_MG_7807]()
![_MG_7831]()
15:03
Sledi panel Vakcinacija Pro et contra
- Prof.dr sci med Aleksandra Kapamadžija, ginekolog-akušer
- Ljiljana Abramović Savić, pedijatar
- Ljiljana Kostić, mama i članica Građanske inicijative za neobaveznu vakcinaciju
- Gordana Todorov, mama i članica Građanske inicijative za neobaveznu vakcinaciju
- Roksanda Babić, voditeljka B92
- dr Slađana Velkov, lekar opšte prakse
- Maja Volk, profesor dramaturgije, muzičarka, pisac i voditeljka
Moderator: Sanja Radan, TV Prva
14:55
Marija Barać: “Sve vrste rotacija radite sa decom, balansiranje na jednoj nozi, dobacivanje loptom. Lopta je najbolja igračka. Hodanje po bankini, trčanje unazad, žongliranje sa dve loptice. Što se tiče tehnologije mi treba da ograničimo koliko će dete da igra igrice i bude pred televizijom.”
![tvit 15]()
14:43
Marija Barać: “Umesto da sobu pre rođenja deteta okrečite u plavo ili roze, isecite papir u različitim oblicima i novine, oblepite zidove i izložite dete vizuelnom. Imperativ je takođe predstaviti sve deci kao igru.”
![_MG_7751]()
![tvit 14]()
![tvit 13]()
14:38
Marija Barać: “Mi grešimo prezaštićujući našu decu. Radeći stvari umesto njih. Sprečavamo dete da razvije neke veoma korisne veštine.
![_MG_7685]()
14:35
Marija Barać: “Ono što mi nasleđujemo je broj nervnih ćelija. Geni su ti koji nam govore kako možemo da utičemo na intelektualne sposobnosti. Polovina intelektulnih sposobnosti se formira do 5. godine.”
14:30
Na redu je case study Mensa: Kako razviti inteligenciju kod deteta?
- dr Marija Barać, medicinski saradnik NTC-a
![_MG_7599]()
![_MG_7602]()
![_MG_7607]()
![_MG_7612]()
Sledi pauza za ručak
![MIC_2476]()
![MIC_2478]()
13:50
Milica Marković: “Do te mere modiranje sa svim tim kolicima, modom, na uštrb bezbezdnosti, stvarno mi nije jasno. Malo dete ne sme da se izlaže suncu, pogotovo novorođenčad. Ako piše 0+ na kremi za sunčanje, to ne znači da ona u potpunosti može da zaštiti. Sa laganim znojenjem već smanjuje zaštitni faktor. Sasvim je dovoljno kratkotrajno izlaganje suncu. Kamoli odlazak na more, ja razumem sve želje.”
![MIC_2467]()
13:32
Dušica Jarić: “Nikada nisam videla majku da dođe da mi kaže jadna moja ćerka puši. Nego jadna ona koristi pumpicu. Pušački bronhitis je ono o čemu ne pričamo.”
![MIC_2466]()
13:20
Milica Marković: “Strah od kortikosteroida je ogroman. Strah od terapije takođe. Jedna tako česta bolest stalno se podvrgava revizijama, i ja uvek apelujem na kolege i kada je ekcem i kada su druge bolesti u pitanju, da se drže raznih vodiča. Sklonost ka ekcemima postoji, samo ne znamo kada će ona da se ispolji. Tako da za takve stvari nisu uvek krivi kozmetički proizvodi, koje najčešće krivimo. Nega je bitnija od terapije. Ako se pogreši u bilo kom koraku, od kupanja i proizvoda koji se koriste, za jedno pranje može da ošteti kožu.”
![MIC_2454]()
13:07
Dunja Crnogorac: “Jako se malo u Domovima zdravlja priča sa pacijentima, lekari nemaju vremena. Ono što homeopatija zagovara jeste da kada dođe dete koje pati od neke bolesti, dužnost je lekara saslušati tu osobu ili dete ili saslušati i majku i dete. Homeopatija zagovara pristup da svaka bolest je prouzrokovana i stanjem roditelja, npr. majka se boji lifta, i dete se boji lifta itd. Homeopatija ima za cilj da kroz razgovor dobije uvid u kompletno detetovo stanje. Ne posmatra se samo simptom nego mnogo stvari koje su iza te priče.”
![tvit 12]()
![MIC_2455]()
12:58
Dušica Jarić: “Ono što je najveći problem su poluistine i dezinformacije. Ako nemate dobar pristup prema roditeljima, morate očekivati negativne reakcije. 20% učesnika Olimpijade ima astmu i to se ne zna. Zato su reakcije da je astma nešto mnogo strašno. Još kad nekome kažete da ćete uvesti pumpicu u lečenje, svima je to strašno. Jer se veruje da ona izaziva posledica. A s tim imaju problema i one koji inhaliraju nešto toksično svakodnevno, npr. cigarete.”
![MIC_2460]()
![tvit 11]()
12:55
Zorica Živković: “Svako četvrto dete je nosilac gena za alergiju, što je učestalost u svim drugim zemljama. I jednog dana će možda imati astmu sa 40 godine, ukoliko ne bude vodila život po određenim navikama. Vodite računa o mogućnostima prevencije.”
![MIC_2461]()
12:49
Sledi panel “Najčešće dečje bolesti 21.veka”
- prof. dr Zorica Živković, pedijatar pulmolog iz Dečije bolnice za plućne bolesti i tuberkulozu „Dr Dragiša Mišović“
- dr Dunja Crnogorac, homeopata
- prim. mr sc. med. dr Dušica Jarić, pulmolog
- mr sc med. Milica Marković, dermatolog
Moderator: Olivera Stefanović Stanković, PR agencija “Proglas”
Sledi pauza za kafu
12:15
![MIC_2404]()
![tvit 9]()
![tvit 10]()
Danijela Mladenović: “Mi smo društvo koje ne želi da prihvati drugačije. Prošle godine je u Zvečanskoj usvojeno četvoro dece sa razvojnim poteškoćama i usvojili su ih parovi iz inostranstva, jer ovde niko nije hteo.”
![tvit 7]()
![MIC_2431]()
11:51
Mijat Savić: “Uvek sam se divio ženama i onom osećaju koje imaju, porođaj i dojenje. U našim porodilištima se radi analiza na četiri bolesti, u privatnim klinikama na preko 20. I šta sad savetovati, a šta ne pacijentima. Nema razloga da se plašite, rađajte decu.”
Jelena Gajšek: “Na porođaj sam išla kao na svečani događaj. I onda kad mi pukne vodenjak, iako su mi savetovali carski rez. Jedna opuštenost je zaista neophodna kako bi sve bilo u redu. Aminocentezu su sam uradila sa trećim detetom. I tada sam osetila strah i padalo mi se u nesvest i bilo mi je poprilično stresno. Treba osluškivati decu i mnogo ih voleti. Mislim da emotivni faktor je presudan. ”
![MIC_2433]()
11:42
Olivera Kontić: “Jedino što pacijenti nikada ne mogu da dobiju od nas jeste garancija. Od nas se očekuje neki konačan odgovor. Mi bi pacijente zaista trebali da edukujemo, ali ne o svemu, svi nosimo neku grešku i to je nepotrebno. Pitanje je šta odabrati iz te mase materijala i šta predstaviti pacijentu. I mi smo vrlo često pritisnuti zakonima i medijima. U takvom slučaju ćemo ga bombardovati raznim informacijama. I guglanje je put u pakao za pacijenta. Prenatalno savetovanje se danas svodi na to da se dete ne rodi.”
Aleksandra Novakov: “U indukovanom osećaju krivice, gde mi svi peremo ruke, potrebno je dati ženi dovoljno informacija da bi donela odluku. Prvo je bitno edukovati lekare, a onda pacijente. Bitno je prisustvo ovih tema u medijima, raznih magazina, ovakvih konferencija.”
![8]()
![MIC_2434]()
11:37
Olga Stanojlović: “Mnogo zavisi i od načina ponašanja roditelja. Na primer pušenje majke, a studije su pokazale da pušenje bake može da utiče na astmu kod unuka. Takođe i ponašanje majki i oca nakon porođaja. Sve to utiče na ispoljavanje naših gena.”
Ivana Mihić: “Od roditelja nasleđujemo i crte ličnosti, temperament. Čitavo rađanje ne podrazumeva samo rađanje deteta već i rađanje roditelja. To znači da svako od nas prolazi kroz različite faze. Roditeljstvo je nagrađujuće iskustvo.”
![MIC_2426]()
11:25
Feodora Popić Paljić: ” Kada se pojavi par sa jednom dominantnom bolešću tada znamo da će polovina potomaka u ovakvoj porodici biti bolesna bez obzira na pol. S druge strane u potpuno zdravim porodicama javlja se veoma bolesno dete. To su na primer teške bolesti pluća i pankreasa. U porodicama gde bolest postoji ide se naravno na prevenciju. Svi znate da postoje i bolesti koje majke prenose na svoje muške potomke. ”
![MIC_2386]()
11:17
Sledi panel “Genetika: Šta deca nasleđuju?”
- prof. dr Aleksandra Novakov, lekar specijalista ginekologije i akušerstva, supspecijalista perinatologije
- prof. dr Fedora Popić Paljić, pedijatar – genetičar.
- dr Mijat Savić, pedijatar-neonatolog bolnice Bel Medic
- doc. dr Ivana Mihić, psiholog
- prof. dr Olivera Kontić, ginekolog, šef odseka za perinatalnu i reproduktivnu genetiku i endokrinologiju KGA KCS
- Jelena Gajšek, novinarka i voditeljka emisije “Stil” na Televiziji Studio B
- dr Olga Stanojlović, neonatolog KBC Zvezdara
Moderator: Danijela Mladenović, novinarka RTV Studio B
11:13
![tvit 8]()
![MIC_2399]()
![MIC_2402]()
Najmlađi gosti konferencije su iz Fonda „Deca deci” i Dečje filharmonije, koji će predstaviti i najaviti svoj koncert na Kolarcu koji je zakazan za 29. maj. Miljana Obradović je najavila koncert, a Katarina Mrvić se predstavila na violini.
11:00
Božana Stepanov: “Žene moraju da brinu o svom zdravlju, i to od adolescencije pa do kraja života. To znači da se naviknu da idu na redovne ginekološke preglede. I da se na vreme jave da se započne dijagnostika. Za žene mlađe od 35 godina savetujemo da ako ne dolazi godinu dana do trudnoće, odmah da se jave. Žene starije od 35 godina i kraće. Često su razlozi nelečene infekcije. Razlozi neplodnosti su i stres i godine starosti pacijentkinje.”
![MIC_2374]()
10:52
Nedeljka Leš: “Posle trećeg spontanog pobačaja samopouzdanje mi je bilo poljuljano. Prijatelji su nam savetovali neke od evropskih centara. Ipak smo došli u Betaniju. Radili smo analize i posle prvog razgovara nisam uključila kompjuter da potražim nepoznate reči doktorke Crnogorac. Slušala sam njene savete, hranila se zdravo, ono što je najbitnije radila sam lepe stvari, družila se sa pozitivnim ljudima i to pamtim kao jedan od lepih perioda. Razgovor i priča mnogo pomaže i mnogo ohrabruje.”
![MIC_2375]()
10:45
Danijela Drašković: “Žene koje imaju sterilitet su organski zdrave žene. S druge strane postoje naravno i žene sa nekim drugim problemima. Veliki uticaj i efekat ima toksična hrana, transmasti… Lekari sa Harvarda savetuju da 120 dana pre stvaranja nove jajne ćelije žene isključe iz ishrane brašno, sve proizvode od pšenice, mleko, da smanje unos mesa, povećaju unos ribe i povrća.”
![5]()
10:36
Aleksandar Ljubić: “Moramo da obrazujemo mlade ljude o reprodukciji, bez obzira kada žele decu. Ukoliko žena zarmzne jajne ćelije i nakon lečenja od karcinoma, može da ima decu. Prošle godine smo lečili karcinom jajnika ženi kojoj danas radimo carski rez.”
![MIC_2355]()
10:22
Aleksandar Ljubić: “Koliki je broj pacijenata sa sterilitetom pouzdano se ne zna, jer decenijama nismo uspeli da ubedimo zakonodavce da imamo registar steriliteta. Kod nas je 10 puta manji procenat dece začet vantelesnom oplodnjom nego u skandinavskim zemljama. Država ne omogućava dovoljan broj pokušaja.”
![tvit 6]()
![MIC_2334]()
10:11
Zorica Crnogorac Ilić:” Na dramatično povećanje steriliteta ne utiču samo zdravstveni već i ekonomski, društveni uslovi. Oko 424.000 stanovnika je manje u našoj zemlji, prema popisu. Čitava država mora da se suoči sa problem niskog nataliteta. Država treba da ohrabri parove da imaju dece. Populaciona politika je najvažniji cilj. Stopa steriliteta je nakon 35 godine duplo veća, nego kod mlađih žena.”
![tvit 5]()
10:03
![MIC_2341]()
Sledi panel “Decu ne donose rode“, učestvuju:
- dr Zorica Crnogorac Ilić, spec. ginekologije i akušerstva Specijalne ginekološke bolnice „Genesis“, Novi Sad
- dr Božana Stepanov, spec. ginekologije i akušerstva Specijalne ginekološke bolnice „Genesis“, Novi Sad
- prof. dr Aleksandar Ljubić, ginekolog i direktor opšte bolnice MEDIGROUP
- dr Danijela Drašković, endokrinolog i master reiki, Specijalna ginekološka bolnica Jevremova
- Nedeljka Leš, majka koja je začela vantelesnom oplodnjom
Moderator: Jovana Ružičić, “Centar za mame”
![3]()
10:00
Milica Bajčetić:” Revolucija u farmakologiji su mini tablete koje se u dodiru sa pljuvačkom rastvaraju za 6 do 10 sekundi.”![2]()
09:56
Milica Bajčetić: “Danas uglavnom imamo lekove ispitane na odrasloj populaciji. 99% lekova na tržištu su lekovi napravljeni po meri odraslih. To je trenutno veliki problem.”
Na redu je predavanje “Strategija za unapređenje lekova za decu” prof. dr Milica Bajčetić
09:49
Vesna Kopitović: “Struka kaže dajte nam tri pokušaja. A, mi ćemo rađati više dece.”
![1]()
09:40
Vesna Kopitović: “Jedna Engleska je shvatila da triplodna trudnoća košta isto kao svi ciklusi vantelesne oplodnje. Jer se deca rađaju prevremeno.”
![MIC_2304]()
Vesna Kopitović:”Na novosadskoj klinici rođeno je preko 3000 vantelesno oplođenih beba. Započeli smo eru dobrog i kvalitetnog znanja. Zakon je dao šansu da žena koja nema partnera ima decu. Naš zakon poštuje sredinu u kojoj živimo. Naša država daje dva pokušaja za vantelesnu oplodnju. Malo je. I za to treba da se borimo i moraju žene da dobiju besplatne pokušaje. Naš cilj je da rodimo jedno zdravo dete u pravo vreme.”
![MIC_2306]()
09:36
Vesna Kopitović: “Preko 5 miliona dece je do sada rođeno na ovaj način u svetu. Srbija spada u deset najstarijih država sveta. Broj porođaja se smanjio 44%. Svi bračni parovi danas imaju problem da dođu do rešenja svoje neplodnosti.”
![MIC_2318]()
09:32
Konferasije Jelena Baćić Alimpić najavila je prof. dr Vesnu Kopitović, pokrajinsku sekretarku za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju, koja će otvoriti konferenciju i održati predavanje „Beba iz epruvete“.
09:02
Gosti i učesnici se polako okupljaju na kafi dobrodošlice.
Pratite hešteg #BabyFriendly2015, putem kojeg možete da postavite pitanja učesnicima konferencije.
09:00
Baby Friendly 2015 konferencija u organizaciji Color Press Grupe i magazina “Mama & Beba” u hotelu Metropol Palace u Beogradu.
Na konferenciji će se govoriti o problemima sa kojima se parovi susreću prilikom planiranja porodice, kao i u trudnoći, porođaju, materinstvu i roditeljstvu uopšte.
Prisutni će imati prilike da čuju savete stručnjaka iz oblasti svih grana medicine poput ginekologije, akušerstva, pedijatrije, endokrinologije, psihologije i još mnogo drugih.
Teme o kojima će se diskutovati obuhvataće problematiku vakcinacije, gojaznosti kod dece i najčešćih bolesti mališana 21. veka.
Pored stručnih sagovornika, majkama će se obratiti i poznate mame koje će rado razmeniti iskustva i posavetovati posetiteljke.
Generalni pokrovitelj konferencije je Loreal Mixa.
Partneri konferencije su: GENOMA, LAGUNA, HUMANA, JANA, LILLY, LINDEX.
![MIC_2260]()
![MIC_2263]()
![MIC_2268]()
![MIC_2270]()
![MIC_2276]()
![MIC_2278]()
![MIC_2280]()
![MIC_2282]()
![MIC_2286]()
![MIC_2291]()
![MIC_2295]()
![MIC_2299]()
![MIC_2300]()
![MIC_2303]()
![MIC_2311]()
![MIC_2312]()
![MIC_2315]()
![MIC_2371]()
![MIC_2321]()
![MIC_2327]()
![MIC_2328]()
![MIC_2330]()
![MIC_2350]()
![MIC_2352]()
![MIC_2366]()
![MIC_2369]()
![MIC_2376]()
![MIC_2378]()
![MIC_2382]()
![MIC_2383]()
![MIC_2412]()
![MIC_2413]()
![MIC_2415]()
![MIC_2419]()
![MIC_2422]()
![MIC_2449]()
![MIC_2444]()
![MIC_2448]()
![_MG_7618]()
![_MG_7623]()
![_MG_7629]()
![_MG_7631]()
![_MG_7635]()
![_MG_7644]()
![_MG_7649]()
![_MG_7653]()
![_MG_7660]()
![_MG_7662]()
![_MG_7666]()
![_MG_7692]()
![_MG_7736]()
![_MG_7741]()
![_MG_7747]()
Foto: Mirko Tabašević, Boško Karanović
